Godina je 1920. “Veliki rat” se tek završio i svet se razvija munjevitom brzinom. Tada tridesetsedmogodišnji Daniel Starč, doktorand psihologije na Univerzitetu Harvard počinje da shvata da reklame nisu nužno samo umetnost, već ima želju da im postavi naučne osnove. Tada, na reklame se nije posmatralo kao na nesto čemu je moguće ubaciti čvrsta načela nauke, ali je zato Starč odlučio da to preokrene. Pre nego što je započeo sa istraživanjem efekata reclama, Starč se bavio akademskim radom i proučavanjem percepcije, kognicije i ljudskog ponašanja – što mu je dalo potporu da u oblasti istraživanja reclama i tržišta bude pionir.
Šta je Starč zapravo radio?
Tokom 1910-ih i 1920-ih, Starč počinje da shvata da nemaju sve reklame iste efekte na ciljnu grupu. Počinje sa razvijanjem metoda za merenje efekta reklame i tiem doprineo i razvijanju marketinga koji je tada tek bio u početku formiranja kao naučna disciplina. „Starčova metoda prepoznavanja“ je bio njegov metod da izmeri koliko su ljudi zaista primetili/pročitali/zapamtili reklame u štampanim medijima. Starč je prilazio ljudima na ulici i direktno ih anketirao o tome koje reklame su primetili i na taj način napravio model za istraživanje tržišta koje vi sada radite iz kreveta ili autobusa, preko telefona i gugl formi. U poslednjih 100 godina od kako je Starč postavio temelj za istraživanje tržišta, menjale su se metode, ali i sami ciljevi istraživanja. Pravi podaci i rezultati su postali krucijalni za bolje razumevanje a, zatim, ostvarivanje prednosti na tržištu. U međuvremenu su počele da se pojavljuju i globalne kuće koje se bave detaljnim istraživanjima. Najstarija od njih – kompanija Nielsen, osnovana je čak 1923. Godine, pre više od 100 godina. Sada je Nielsen globalni lider u merenju i analizi podataka o potrošačima i tržištima. Poznati su po merenju potrošačkih navika u maloprodaji, rejtinzima gledanosti i slušanosti.
Pored kompanije Nielsen, tu je takođe i kompanija Kantar koja je vodeća kompanija za istraživanje, saznanja i konsalting, prisutna na više od 90 tržišta. U Srbiji je dosta zastupljenja i kompanija Ipsos koja je specijalizovana za istraživanje tržišta, medija, brendova i javnog mnjenja, kao i zadovoljstva kupaca. Stogodišnjici postojanja se približava i kompanija GfK iz
Nemačke, koja pruža podatke i analize o potrošačkim dobrima, maloprodaji, tehnologiji, medijima, cenama i marketinškim strategijama.
Šta je zapravo važno da gledamo kada gledamo neko istraživanje?
Sa porastom interesovanja za podatke koje ovakva istraživanja mogu da ponude, počeo je i rast broja istraživanja. Zbog toga je sve važnije da obraćamo pažnju na pokazatelje koji bi mogli da nam kažu da li podatke o kojima govori istraživanje, možemo da uzmemo za ozbiljno. Faktori koji mogu da nam pomognu u tome:
- Izvor istraživanja – ko je sproveo istraživanje? Da li je sprovodilac imao nekih istraživanja od pre?
- Metodologija – možda i najvažniji deo. Kako je istraživanje organizovano? Koliki je uzorak? Da li je uzorak reprezentativan? Na koji način su prikupljeni podaci i kojom metodom?
- Datum istraživanja – ovaj deo je naročito interesantan. Tržište se u 2025. Godini menja brže nego ikad i zato je datum istraživanja važniji nego ikada do sada. Svi smo prisustvovali krizi u okviru IT sektora. Da ste ista pitanja postavljali istim ljudima recimo sredinom 2022. i zatim sredinom 2023. – mogli ste da očekujete potpuno dru gačije rezultate. Ovo se i pokazalo u godišnjem O.U.R. HR istraživanju, gde se, kada poredimo ove dve godine vidi veliki skok u značaju motivatora stabilnost, kao i tendencija ka stalnom zaposlenju, čak i kada je u pitnaju niža plata. Ovo nije karakteristično samo za IT industriju, primetni skokovi se mogu videti već i u periodu od par meseci.
- Ciljna grupa – Da li smo pokrili sve relevantne segmente za našu industriju? Da li je to baš naša ciljna grupa koja nas interesuje?
- Interesi – ovde se vraćamo na aspetk ko sprovodi istraživanje, kao i ono ko ga naručuje. Da li neko može imati interes da prikaže određene rezultate? Da li su pitanja formulisana objektivno i nepristrasno?
Na kraju, kada pričamo o istraživanjima, važno je da vas pozovemo na solidarnost. Da Starč nije imao ispitanike na ulici koji su bili spremni da mu daju odgovore, sfera istraživanja tržišta bi možda i potpuno drugačije izgledala danas. U tom smislu, ne možemo očekivati rezultate, a da ne popunjavamo upitnike.
U tom duhu, pozivamo vas da popunite godišnje O.U.R. hr istraživanje tržišta, a ukoliko ste zainteresovani da čujete rezultate, to ćete moći da uradite 27. Februara.
